O SAMOPOUZDANJU
Nekoliko godina provela sam pokušavajući da prodrem u suštinu pravog i lažnog samopouzdanja. Želela sam da saznam šta i kada je prvo, a kada drugo.
Kopkalo me je pitanje veliko kao vrata – otkud tako velika količina samopouzdanja kod nekih ljudi i pored nestručnosti u datoj oblasti?
Zaticala sam samu sebe u mislima da kada to otkrijem, želim da me isti nauče kako da i ja dođem do tog nivoa samosvesti i sigurnosti u sebe.
Želela sam da se na kraju svake godine pogledam u ogledalo i kažem sebi „U redu Zvezdana, saplitala si se, padala, ustajala, lutala, skretala sa puta pa se vraćala, grešila, priznavala greške, izvinjavala se, ali… bolja si osoba u odnosu na prošlu godinu. Neke si ružne stvari na/u sebi pretvorila u lepe, to je bitno! Polako, doći će sve na svoje…“
Ali ova osobina bi nekako uvek ostajala po strani, nerešena, a ja pomalo nesigurna bih se nadala da će mi neka Nova godina kad-tad uliti makar približno veliku dozu samopouzdanja kao kod nekih (u mojim očima tada) samopouzdanih ljudi.
Međutim, ogledi su me doveli do potpuno drugačijeg saznanja (pažnja, ovo je samo moje iskustvo!).
O čemu se tu ipak radi?
Kod nekih osoba koje sam tada smatrala samopouzdanim i od kojih sam želela da naučim tu vrlinu, NIJE zapravo bilo NI SAMOPOUZDANJE NI SAMOSVEST nego PREPOTENTNOST ili GORDOST, a nedavno sam otkrila da su ove sklonosti dobile i stručni naziv „DANING-KRUGEROV EFEKAT“. Bile su mi potrebne godine da konačno naučim bitnu i jasnu razliku.
Kako razlikovati šta je šta? Kako prepoznati na vreme ko je prepotentan, a ko zdravo samopouzdan?
Ljudi koji su samosvesni/samopouzdani prema drugima se ophode sa poštovanjem, razumevanjem, podržavaju ih i pomažu im, empatični su, blagi su i smireni. Obično govore razgovetno i glas im je prijatan. Sve što rade, trude se da bude iz ljubavi i čiste namere. Svesni su i svojih vrlina i mana i ukoliko pogreše upute iskreno izvinjenje. Reči i dela su im u harmoniji. Pogled im je smiren i umeju da slušaju i čuju sagovornika.
Ljudi koji su prepotentni i/ili pate od iluzorne superiornosti imaju potrebu da ogovaraju, kritikuju i pritom ne biraju reči, a svoje nedostatke nisu u stanju da primete čak ni kada su njihove greške više nego očigledne. Tada će možda priznati nedostatak, ali će ga vešto pripisati okolnostima i „nesposobnosti“ drugih ljudi. Vrlo često ovakvi ljudi imaju oštar nastup, govore glasno i nerazgovetno i imaju različitih problema sa upravljanjem motornim vozilima, a reč “izvini” je u njihovom rečniku samo misaona imenica. Ako je povremeno i izuste, prospu je onako „iz rukava“. Neretko jedno govore, a drugo rade. Osnova njihovog delovanja je strah.
Nakon mnogo godina istraživanja danas jasno znam kakve ljude želim da sledim i od kojih da učim i kako da blagovremeno osetim da li je neko zaista samopouzdan. Na vidnom mestu u stanu mi je knjiga Vladete Jerotića čiji me naslov podseća na reči iz Matejevog jevanđelja „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“, a koje profesor tumači prenoseći objašnjenje patrijarha Pavla:
„… Razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno u sebi razvijate dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota, da jedno drugom drži ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota ne pređe u glupost“.
S ljubavlju i zahvalnošću,
Zvezdana
